Pitanje Etruraca i Veneta

Povodom brojnih naučnih imena koji su izrazili podršku Mužićevim stavovima dr Radoslav Rotković kaže:
“Dovoljna je bila samo ova činjenica da se priđe s poštovanjem Mužićevim istraživanjima, jer je on, sakupivši ogromnu dokumentaciju, stao da razmišlja na nov način (vraćajući se doduše i do Orbina, koji je 1601. pisao da su Iliri bili Sloveni), i tako uzburkao naučnu i znanstvenu čamotinju i prepisivanje, koje je bezbolno ali i beskorisno”.
Rotković dalje pominje da je stupio u kontakt s Ivanom Mužićem i vodio, i još uvijek vodi polemiku, prvenstveno oko pravca seoba Južnih Slovena (sjever-jug ili jug -sjever), te da sa njim nalazi i dosta dodirnih tačaka u pogledu starih praslovenskih tragova na Balkanu i u tretiranju još uvijek zagonetnog gotskog pitanja.
“Naše prijateljsko ubjeđivanje traje godinama zato što se svodi na sučeljavanje argumenata. Mi se u nečemu slažemo s njegovim oponentom prof. dr Katičićem, koji vodi ili je vodio slavističku katedru u Beču, ali u njihovom sukobu nijesu glavni argumenti. Knjige koje uzburkavaju naučnu javnost vrijedne su već po toj činjenici da nagone na novo razmišljanje i preispitivanje onoga što se smatralo da je potpuno raščišćeno. A da nije ništa raščišćeno, dokazuju naši šudikovski znaci koje još nijesmo pročitali!
Mužić je objavio i knjigu Hrvatska kronika 547.-1089. (Split,1998), iz koje smo za naš zbornik Najstarija crnogorska država Kraljevina Vojislavljevića. Izvori i legende, donijeli njegov spisak gotoslovenskih kraljeva, po Dukljaninu i Hrvatskoj kronici.
Prof. Stjepan Pantelić je objavio knjige: Najstarija povijest Hrvata (Mainz, 1993), Die urheimat der Kroaten in Pannonien und Dalmatien (1997), Hrvatska Krstionica (Split –Mainz, 2000).
Bili smo takođe u kontaktu sa slovenačkim autorima koji su se bavili pitanjem praslavenskih Veneta, dr Jožkom Šavlijem, Ivanom Tomažičem i Matejom Borom i prof. dr Radivojem Pešićem iz Beograda, koji je dugo radio u Italiji i tamo objavljivao radove o Etrurcima, upoređujući, pored ostalog, njihovo pismo sa vičanskim, nađenim na pločicama u Vinči i Lepenskom viru.
K ovima treba dodati i A. Berlota i I. Rebaca, koji su u Kopru 1984. objavili knjigu: So bili Etruščani Slovani? Do ovih knjiga smo i došli tako što nam ih je, preko prof. dr Nikčevića, slao Matej Bor. Zato bismo ovaj komentar započeli hronološki baš sa pitanjem Praslovena, Etruraca i Veneta i zagonetkom najstarijeg pisma.
Mi smo, naime, još prije objavljivanja knjige Odakle su došli preci Crnogoraca imali u reviji “Ovdje” (1987-88) seriju radova pod naslovom: Slovenski krugovi i mi u njima, koji su izazvali pažnju i prof. Pešića i Mateja Bora. Svi su ovi autori dolazili u sukob sa ustaljenim mišljenjima a mi smo ih prihvatali i kritički ocjenjivali, bez predrasuda. U nekim pitanjima naša su se istraživanja podudarala.
Bor je u zborniku “Z Veneti v novi čas” (1990,8) naveo naučnike koji su pokazali razumijevanja za njihova istraživanja (prof. dr Pešića, nas i prof. dr V. Nikčevića). U knjizi “Z Veneti v novi čas” (183 – 185; 313 – 361) preneseni su u prijevodu tekstovi prof. dr Nikčeivća o Venetima i Slovencima, u kojijema se navode i naši radovi. Osvrnuo se i na pisanje italijanskoga venetologa Prosdocimija koji je u dvije knjige (1967), zajedno s Pelegrinijem, analizirao jezik Veneta i napisao da bi se “moglo desiti da se Veneti ubroje u etnički slovenska plemena”. Prosdocimi se naljutio što ga je Bor citirao, a nije naveo opštirnije o čemu su njegove teze.
I drugi Italijan, G. Devoto napisao je u knjizi: Origini indoeuropee (1962, 194): “Narodno ime Veneti može se zamijeniti jedino terminom ‘nosioci kulture žarnih polja’, a etničku atribuciju te kulture obradio je Jerzy Nalepa, proanaliziravši sve ranije teorije, koje su naginjale panilirizmu. Polazeći od mase podataka koji utvrđuju davnu vezu Balta, Germana, Slovena i Kelta, i obraćajući posebnu pažnju na poljoprivredu terminologiju, Nalepa je zaključio da “tworcami i užitkownikami kultury lužickiej byli Praslowianie”.
Rotković se potom osvrće na Pešićevu analizu pločica koje su otkopane u Vinči 1908. godine, kao i onih iz Lepenskog vira u novije doba, te navodi njegov zaključak – da rezovi na njima nijesu obične pukotine ili ogrebotine nego pismo (1987, 11) o čemu je ovaj i pisao u “Tajnama” (3, 1987).
“O tome je, u stvari, Pešić referisao na naučnom skupu u Institutu za orijentalne studije u Milanu početkom te godine. U “Borbi” je dao uporedne tablice etrurskog, vinčanskog i latinskog alfabeta. U preko dvadeset slučajeva potpuno se slažu etrursko i vinčansko pismo a samo su slova K, P, S, okrenuta suprotno. Etrurska azbuka, po Pešiću, imala je 26 slova a vinčansko pismo bilo je nešto bogatije. No između 12. vijeka prije naše ere, kada se vinčanska kultura gasi i Etrurije koja je mlađa za nekoliko vjekova ipak je i prostorni i vremenski razmak, da opravda sitnije razlike. U “Tajnama” Pešić ukazuje i na porijeklo termina rita – runa u drevnoskandinavskom jeziku. To znači urezivati, a isto značenje ima i englesko to write, njemačko reissen, einritzen. (Nije slučajno što i Crnorizac Hrabar piše o crtama i rezama.) Logično bi bilo da su ova istraživanja pobudila u nas naučni interes, da se okupe eksperti za staro pismo i provjere te pločice iz Vinče i Lepenskog vira i dođu do nekih zaključaka koji bi uticali ili na odbacivanje te teze ili na odbacivanje dosadašnjih shvatanja o razvitku evropske pismenosti. No u nas, na žalost, nema takve prakse, koja se, kad-tad, mora uvesti. Za istraživanja o Venetima Pešić kaže: “Velika je šteta što su raspravu Mateja Bora “Novo čitanje i razumijevanje venetštine”, objavljeno u Ljubljani 1985, pogriješno tumačili, i neosnovano i nenaučno pobijali. Upravo njoj treba posvetiti pažnju, jer dokumentarno ukazuje na jedan od puteva koji vodi ka etrurskom jeziku i pismu.
Pešić je u Venetiji vidio posrednika između Vinče i Etrurije. Na ideju da su Etrurci bili Prasloveni nijesu došli samo Pešić i Berlot i Rebac (jedan novinar, drugi šifrant) nego i Zaharije Majani, koji je u naslovu svoje knjige najavio da su Etrurci počeli da govore (Les Etrusques commencent a parler, Paris, 1961). Konstatuje, naime, da je, tražeći albanski, našao slovenski jezik.”

Vijesti, 4. mart 2011.

Ovaj unos je objavljen pod Uncategorized. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s